27. 10. 2006

KAKO SE MERI PRISTRASNOST EMITERA

BEOGRAD, 27.10.2006. (Danas) - Republička radiodifuzna agencija neće se baviti time da li je tokom referendumske kampanje bilo pristrasnosti u radu emitera, jer za to nema zakonska ovlašćenja, rečeno je nezvanično Danasu u RRA povodom zahteva ovom regulatornom telu da opomene RTS i RTV zbog pristrasnog izveštavanja. Kako je objašnjeno, RRA se ne može mešati u uređivačku politiku javnih servisa (o tome treba da brinu programski i upravni odbori ovih kuća), ali ni komercijalnih stanica, osim u slučaju govora mržnje. Sve ostalo je u domenu Zakona o javnom informisanju. Zakonske obaveze RRA da prati izveštavanje elektronskih medija postoje tokom izborne kampanje i RRA će ih ispuniti kada izbori budu raspisani. Nezavisno druątvo novinara Vojvodine zatražilo je od RRA prekjuče da opomene ili kazni javne servise Srbije i Vojvodine zbog kršenja Zakona o radiodifuziji. Ovo udruženje je u saopštenju navelo da RTS i RTV tokom referendumske kampanje emituju "gotovo isključivo izjave, intervjue i specijalne emisije sa učesnicima koji građane nagovaraju da glasaju za novi ustav Srbije". Nezavisno društvo novinara Vojvodine smatra da Republička radiodifuzna agencija na najgrublji način krši članove 78. i 79. Zakona o radiodifuziji u kojima se definiše obaveza javnih servisa da izveštavaju nepristrasno i objektivno. "Pošto je više nego evidentno da u Srbiji žive građani i deluju nevladine organizacije i političke partije koje su ili za bojkot referenduma, ili za glasanje protiv ustava Srbije, jasno je da je njihovo pravo na nepristrasno i objektivno informisanje drastično ugroženo", navelo je NDNV. Agencija je upozorena da će, ako ne deluje u skladu sa zakonom, poneti deo odgovornosti za njegovo kršenje, ali i za "sudbinu koja neminovno očekuje javne servise građansku neposlušnost i odbijanje plaćanja pretplate". Profesor komunikologije Miroljub Radojković, na pitanje koliki prostor treba javni servisi RTS i RTV da obezbede antitustavnoj opciji, budući da ona ima samo nekolicinu poslanika u parlamentu, kaže da odgovor treba potražiti u profesionalnosti, a ne u propisima. - Na ovo pitanje ne postoji dobar odgovor i teško je reći koliki bi to deo vremena bio koji bi trebalo da pripadne onima koji nemaju poslanike. Jer, mogao bi u tom slučaju svako da se javi i da traži vreme na televiziji da nešto saopšti. Problem je što niko dosad nije predvideo mogućnost da se vodi politička propaganda u kojoj se stranke ne obraćaju građanima kao biračima, već kao subjektima koji konstituišu državnu zajednicu. Nije reč o klasičnoj izbornoj kampanji, građani ne biraju stranke, oni sami plaćaju pozive "sebi" da izađu na glasanje, kao poreski obveznici, pošto se referendum finansira iz budžeta. Ali, svakako da u informativnim programima treba da se čuju drugačija mišljenja. Trebalo bi poštovati pravilo demokratije o poštovanju prava na drugačije mišljenje i novinarsko pravilo da treba čuti i drugu stranu - navodi Radojković. Predsednik Odbora za kulturu i informisanje parlamenta Srbije Aleksandar Lazarević saglasan je s tim da javne radio televizije treba da izađu u susret i opciji koja nije većinska na političkoj sceni i koja je protiv ustava. "To podrazumeva preno[enje stavova ozbiljnih nevladinih organizacija i učesnika javnog života. Rukovodstvo javnih servisa mora da ima viziju uređivačke politike u skladu sa zakonom koji obavezuje da se izvesti o svim važnim stavovima i mišljenjima u društvu", napominje Lazarević.