20. 12. 2006

FENOMEN PEŠČANIK – O PARADOSKIMA I PRITISCIMA

BEOGRAD, 20.12.2006. (Danas) - Medijski unikat u ovdašnjem etru, radio emisija "Peščanik" autorki Svetlane Lukić i Svetlane Vuković, nakon šest godina emitovanja i dalje se opire ne samo medijskoj logici već i raznovrsnim političkim pritiscima, ocenjeno je na tribini održanoj u ponedeljak u Narodnoj biblioteci Srbije, u okviru ciklusa "Tri paradigme: oralna, pisana i digitalna politika".

Iako se od nedavno pojavljuje i u štampanom i digitalnom formatu, "Peščanik" je eminentno radijski fenomen, ukazala je Snježana Milivojević, koji na medijsku brzinu uzvraća aristokratskom sporošću formata. "Osnovno mesto Peščanika u javnom i kulturnom prostoru Srbije je očuvanje prostora za socijalnu refleksiju. U svetu instant komunikacije i momentalnog iskustva sužava se prostor za refleksiju", istakla je Snježana Milivojević.

Opirući se pritiscima da se formatizuje u skladu sa zahtevom kondenzacije medijskog vremena, Peščanik svojim sadržajem odgovara i na izazov "instant" istorije u srbijanskom društvu, u kom upravo mediji omogućavaju beg od prošlosti. Rezime ovih paradoksa ogleda se u statusu Peščanika - što je slušaniji, to je manje komercijalan.

"Naši mediji upravo otkrivaju svoju drugu, a zapravo pravu publiku - oglašivače. Peščanik se i tome opire, stvarajući intimno polje za razgovor sa svojim slušaocima. Time Peščanik i njegove autorke, oslanjajući se na dugu tradiciju medija, čuvaju i kultivišu zajedništvo, što je u ovom razorenom društvu zaista značajna stvar", zaključila je Snježana Milivojević.

Ističući da su sagovornici Peščanika pre svega slobodni građani, slobodni da govore u svoje ime, neobavezani svojom ulogom i političkim ili socijalnim pripadnostima, Ivan Čolović je ukazao da Peščanik iznova aktuelizuje jedan kulturni model koji je uvek potcenjen i marginalizovan. To je model utemeljen na evropskoj prosvetiteljskoj tradiciji, a koji se upravo meri stepenom individualnih sloboda u društvu.

"Ljubav ne zavisi od kvaliteta osobe koju volimo, već od praznine u našoj duši pre nego što smo osobu sreli", podsetio je Vojin Dimitrijević na misao Tomasa Mana, ukazujući na razmere sadržinske praznine u ovdašnjim medijima koja značajno doprinosi "iracionalnoj" ljubavi prema Peščaniku. On je ukazao na još jedan paradoks koji prati autorsku emisiju "dve Cece", da se Peščanik tretira istovremeno kao marginalna, beznačajna ali i kao izuzetno opasna pojava.

"U vreme emitovanja Peščanika, Radio B92 se i danas ometa u unutrašnjosti", rekao je Dimitrijević. "Nedavno sam bio u prilici da pročitam ‘pesmu’ o Nataši Kandić, u časopisu Lipar koji se objavljuje u saradnji sa Univerzitetom u Kragujevcu. Čini mi se da se takva količina mržnje ne bi proizvodila da je na mestu Nataše neki muškarac. Peščanik je u još nepovoljnijem položaju jer ga uređuju dve žene", ocenio je Vojin Dimitrijević.