27. 07. 2007

NASTOJAĆEMO DA PROŠIRIMO BROJ FREKVENCIJA

Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture za informisanje i Nadežda Gaće, predsednica NUNS

BEOGRAD, 27.07.2007. (Danas – Braničevo) - Nedavna posetaa Dragana Janjića, zamenika Ministra za informisanje i Nadežde Gaće, predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, povodom prezentacije modernizovanog lista Glas proizvođača, bila je prilika da se postave određena pitanja, kao što su pitanje socijalnog statusa i ekonomskog položaja novinara u Srbiji ili tek završena preraspodela frekvencija.

Na pitanje šta se može uraditi povodom poboljšanja položaja novinara, ako se zna da je veliki broj njih veoma malo plaćen, Janjić je rekao da Vlada tu teško da može bilo šta da uradi, jer je njen zadatak zapravo stvaranje uslova za liberalniji i brži razvitak privrede u celini, što bi trebalo da dovede i do poboljštanja polozaja novinara.

- U ovoj zemlji ne postoje dovoljno razvijeni mehanizmi samoregulacije, dakle imamo dva udruženja i to nije problem, već je problem što se novinari, kao profesija, nisu još u dovoljnoj meri organizovali i tu treba jako mnogo uraditi. Stvari koje se tiču materijalnog položaja ne mogu se rešiti, niti će se rešiti odlukom Vlade da novinarima bude bolje. Plate će se određivati na osnovu toga kako radi koja kompanija i koliko zarađuje para - kaže Janjić.

Janjić je podsetio i na to da je čak i RTS izmeštena sa budžeta i da se finansira iz pretplate, a da će do naredne godine to biti slučaj i sa ostalim medijima, odnosno da će privatizacija biti sprovedena do kraja, tako će apsolutno svi mediji ostati van budžeta.

Na pitanje šta se čini kako kako bi se sprečili, kako progoni novinara, tako i direktene, fizičke pretnje, Janjić kaže:

- Ovo društvo neće dovoljno jasno krenuti napred sve dok ne reši slučajeve ubistava novinara. Prvo imamo tri nerešena ubistva, od koji je jedno slučaj Slavka Ćuruvije, a koje je prilično uverljivim naznakama povezano sa državom. Dakle država mora na kraju da utvrdi da li ona jeste učestvovala u likvidaciji jednog novinara, najmanje jednog, i ko je to uradio i na koji način. Onda će naši odnosi biti jasniji. Gledam na to kao na neki kamen međaš ka uslovima u kojima će se novinari i novinarska profesija ponašati slobodnije nego što se ponašaju sada.

Do prvih reakcija na odluku RRA o podeli regionalnih frekvencija, već je došlo, u vidu prigovora. Međutim hoće li to dovesti do proširenja broja frekvencija i davanja mogućnosti nekim velikim televizijama koje su ispale u prvom krugu da emituju program.

- RRA je nezavisna, tako da ne postoji mogućnost da Vlada ili bilo ko drugi odlučuje na koji će način oni da rade i kakve će odluke da donose. Ono što ja znam to je da će biti nastojanja da se proširi broj frekvencija, pogotovo što frekvencije u narednih šest godina, u stvari, neće imati ovaj značaj kakav imaju. Nama sledi digitalizacija koja mora da bude obavljena, po nekim evropskim zahtevima do 2015. godine. U digitalizovanim elektronskim medijima imaćemo mogućnost za oko 36-40 nacionalnih televizijskih frekvencija. Dakle, biće potpuno drugačije, biće važno ko šta nudi, a ne da li ste dobili nacionalnu frekvenciju. Ako budete imali sadržaj koji se nudi, vas će onda gledati. Zato je moje mišljenje da tamo, gde god se može razmišljati o proširenju broja frekvencija, to treba dozvoliti - kaže Janjić.

Novinar je na zapadu zaštićen

Za razliku od Janjića, moguće rešenje problema novinara u Srbiji Nadežda Gaće, predsednik NUNS, vidi drugačije.

- Tema ekonomskog i socijalnog položaja novinara pre svega je tema koja mora da tangira državu i nama glavna borba predstoji sa Vladom i sa državom zato što se mora doneti, na nivou cele Srbije, jedinstveni kolektivni ugovor za sve novinare, a onda će redakcije na osnovu njega prilagođavati svoje kolektivne ugovore. To su uradili i Hrvati i Slovenci i svi iz našeg okruženja, a da ne govorimo o onima na zapadu. Novinar je na zapadu zaštićen i ima gotovo sva moguća prava. Kod nas, nažalost, to nije tako - kaže ona.