04. 10. 2007

ZAHTEVANA SMENA DIREKTORA RTS

Poslanici Skupštine Srbije osim o dnevnom redu, raspravljali i o emisiji "48 sati svadba"

BEOGRAD, 04.10.2007. (Danas) - Rasprava o Predlogu zakona za izmenu i dopunu Zakona o osiguranju u Skupštini Srbije počela je juče ponovo polemisanjem o javnom servisu, ovog puta, ukazivanjem poslanice Liberalno-demokratske partije Milene Stanković da je na javnom servisu RTS, preksinoć, u emisiji "48 sati svadba" na "najbeskrupulozniji, najotvoreniji način promovisano nasilje nad ženama" jer je u emisiji sklopljen brak između muškarca koji priznaje da ponekada "išamara buduću suprugu". Ona je navela i da i njena majka to podržava jer, kako je rekla, njena kćerka "to povremeno zaslužuje".

Ukazujući na bitnost prenosa Skupštine na javnom servisu jer je to prilika da se takvi slučajevi okarakterišu na pravi način, Stanković je apelovala na druge poslanike da zatraže smenu rukovodstva RTS.

Poslanik LDP, Vladan Batić postavio je pitanje "za Slobodana Radovanovića, koji je 2005. bio specijalni tužilac, šta se događa s tužbom protiv rukovodstva RTS za otkup Univerzalovih bajatih filmova preko fantomske, of šor kompanije Digitrak i postavio pitanje da li je tačno da je RTS ugovorio snimanje sto epizoda serije s hrvatskom producentskom kućom Avala, gde minut košta hiljadu evra.

Posle drugog istupa za govornicom poslanice LDP Milene Stanković, prenos sednice na drugom programu RTS prekinut je na nekoliko minuta.

Odbor Skupštine Srbije za ravnopravnost polova stavio je na dnevni red jučerašnje sednice predlog da se direktoru RTS Aleksandru Tijaniću uputi zahtev da podnese ostavku na tu funkciju.

Predlog je jednoglasno usvojen uz obrazloženje da je Tijanić posle izlaganja poslanice LDP, rekao da je tu reč o "sociopsihološkoj analizi i zbog ponižavajućeg tretiranja žena u toj emisiji".

Milena Milošević, poslanica DS rekla je da Tijanić, kao direktor javnog servisa, ne može da odgovara poslaniku na takav način i da se time postavio kao političar, a ne kao direktor RTS.

U nastavku sednice Skupštine završena je rasprava o Predlogu izmena i dopuna zakona o osiguranju, kojim je predviđeno da zarad regulisanja te oblasti u uslovima u kojima se na tržištu povećava učešće privatnog sektora, reši pitanje privatizacije tog sektora, razdvajanje životnog od neživotnog, kao i pitanje poslovanja filijala stranih osiguravajućih društava u Srbiji. Ministar finansija Mirko Cvetković naveo je da je predloženim rešenjem precizirano da se radnicima dve osiguravajuće kuće, DDOR i Dunav, ponudi 200 evra u akcijama po godini radnog staža.

Nakon pauze, u popodnevnom delu sednice, započeta je rasprava o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratni zločin. Dušan Petrović, ministar pravde, obrazlažući predlog rekao je da nije moguće voditi krivične postupke za najteža krivična dela a da ne budu ustanovljene procedure koje su drugačije od ostalih oblasti.

- Nemoguće je da postoje specifična dokazna sredstva kao što su svedoci saradnici, specijalna ovlašćenja tužilaca - rekao je Petrović.

On je naveo da je zbog velikog broja osumnjičenih za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije bilo neophodno utvrditi skup pravila po kojima se ti postupci vode. Petrović kaže da je nužno otvoriti mogućnost Tužilaštvu za ratne zločine, veću Okružnog suda u Beogradu, da se urede novi instituti koji će pomagačima, koji skrivaju počinioce ili osumnjičene ili tragove počinjenih dela, to onemogućiti i kazniti ih.

- Predlogom izmena ovog zakona trebalo bi u naš krivični sistem uvesti mogućnost da se obuhvate i pomagači počinioca zločina. Redovno pravosuđe nema snage da se bavi ovakvim postupcima i zato nam treba novi propis koji će osnažiti Tužilaštvo za ratne zločine - rekao je Petrović.

Inače, član 2. Predloga zakona precizira i da sud može, na obrazloženi predlog tužioca za ratne zločine, narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvršila krivično delo iz člana 2. stav 1. tačka 3. ovog zakona. Te mere mogu trajati najduže šest meseci. Na obrazloženi predlog tužioca za ratne zločine, sud može određenu meru produžiti najviše dva puta u trajanju od po tri meseca. Naredbu izvršavaju organi unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija.