27. 10. 2007

NEĆE DA PRODAJU „STUDIO B“

Nacrt zakona o glavnom gradu predviđa da Beograd ima javni servis

Demokratska stranka predlaže da Beograd zadrži gradsku TV. „Bila bi šteta da se „Studio B“ privatizuje i da Beograd nema svoj nezavisan servis“, kaže za „Blic“ Zoran Alimpić

BEOGRAD, 27.10.2007. (Blic – Beograd) - U Predlogu zakona o glavnom gradu, do koga je došao „Blic“, Grad može da ima svoju televiziju i radio, pa čak i radio-difuznu agenciju, iako je to kršenje Zakona o radiodifuziji, Zakona o javnom informisanju, pa čak i Ustava koji nalaže poštovanje zakona.

Ovu ideju zastupa Demokratska stranka, a kako je „Blicu“ rečeno u kratkoj anketi stranaka koje imaju većinu u gradskoj skupštini, predlog o gradskoj televiziji ima podršku.

Ideja o osnivanju „gradskog javnog servisa“ nije u suprotnosti samo sa domaćim zakonima već i sa evropskim standardom po kome državni organi ne mogu biti osnivači medija.

 - Ovo je zaista iznenađenje jer po našim, važećim zakonima, ni Grad ni lokalne samouprave ne mogu biti osnivači medija. Isprva se insistiralo na privatizaciji, ali očito da postoje i otpori koji mogu da dovedu do toga da se postojeće zakonske odredbe izigraju. Na ovakav način dolazi do urušavanja medijskog sistema, a takav sličan primer je i RTS, koji mora da prenosi skupštinska zasedanja - kaže Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka i jedan od tvoraca Zakona o radio-difuziji.

Ukoliko ovaj predlog bude usvojen, dovodi se u pitanje i privatizacija Javnog preduzeća „Studija B“, koja bi trebalo da bude završena do kraja ove godine. Agencija za privatizaciju još nije donela odluku o načinu prodaje ovog preduzeća ali, od kada je u aprilu ove godine objavljen prospekt o njegovoj prodaji, bilo je više od 10 domaćih i inostranih interesenata.

- Oko 70 odsto zaposlenih u „Studiju B“ potpisalo je peticiju, koju je tada podnelo osnivaču, odnosno Gradu, da su zainteresovani da ostanu javni servis. Međutim, sve ostale odluke nakon toga i ubuduće zavise od Grada i nadležnih ministarstava - kazala je Danijela Šegan, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika „Studija B“.

Prema rečima Zorana Alimpića, predsednika Skupštine grada i v.d. gradonačelnika Beograda, ovo je predlog Demokratske stranke u kojoj smatraju da bi Beograđani trebalo da imaju javni servis koji će se baviti isključivo gradskim temama vezanim za funkcionisanje grada. On je kazao da bi u tom slučaju Grad mogao da osnuje i telo koje bi kontrolisalo rad gradske televizije i radija, nešto poput Republičke radio-difuzne agencije.

 - Ovo je samo jedan od predloga koji bi mogao da se nađe u Zakonu o glavnom gradu. On jeste u koaliziji sa Zakonom o radio-difuziji, ali prema Ustavu svako može biti osnivač javnih glasila. S obzirom da se zakon pravi za grad Beograd, naravno da će biti oblasti gde ovaj zakon zalazi u nadelžnosti drugih, ali nadamo se da će se jedni sa drugima usklađivati. Smatramo da bi bila šteta da se „Studio B“ privatizuje i da Beograd nema svoj nezavistan servis - kaže Alimpić.

Prema njegovim rečima, sve stranke u gradu misle slično, ali da dogovor treba da bude postignut i na republičkom nivou. On je istakao da je ovo samo predlog, i da dogovori na ovu temu tek predstoje. Drugo rešenje za „Sudio B“ bila bi privatizacija.

Krše Ustav i zakone

Ustav Republike Srbije, u Članu 50, kaže da je svako slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja. Prema Zakonu o radiodifuziji samo Republika i Pokrajina mogu osnivati javne servise.

I po Zakonu o javnom informisanju, jedinice lokalne samouprave nemaju pravo da budu osnivači medija, a po Zakonu o radiodifuziji svi mediji koji su u vlasništvu lokalne samouprave moraju biti privatizovani do kraja sledeće godine.

Ustav prevideo zakone

I mr Dejan Milenković, pravnik u JUKOM-u i učesnik u izradi Zakona o radio- difuziji, kazao je za „Blic“ da u Srbiji jedino Vojvodina ima svoj javni servis.

- Za razliku Zakona o javnom informisanju i Zakona o radio-difuziji, novi Ustav ili nije vodio dovoljno računa ili je prevideo članove u postojećim zakonima o tome ko može da bude osnivač medija. S obzirom da Ustav predviđa da svako može da bude osnivač sredstava javnog obaveštavanja, sve je stvar tumačenja zakona i Ustava - kaže Milenković.