13. 11. 2007

MALI UDEO PRAKTIČNE NASTAVE

Institut društvenih nauka predstavio rezultate istraživanja „Univerzitetsko obrazovanje novinara“

BEOGRAD, 13.11.2007. (Danas) - Povećanje broja fakulteta na kojima se studira novinarstvo nije doprinelo poboljšanju kvaliteta studija novinarstva, pokazalo je istraživanje „Univerzitetsko obrazovanje novinara“, koje je sproveo Institut društvenih nauka (IDN), u saradnji sa Centrom za profesionalizaciju medija (CPM) i Fondom za otvoreno društvo.

Tokom školske 2006/07. godine, novinarstvo je studiralo oko 1.700 studenata na devet fakulteta, odnosno na 12 visokoškolskih institucija, ako se uključe odvojena odeljenja fakulteta u drugim mestima, dok se pre pet godina, novinarstvo studiralo samo na jednom fakultetu u Beogradu.

Osnovne studije novinarstva ostvarauju se na četiri državna fakulteta, Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu, Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Filozofskom fakultetu u Nišu i Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, kao i na četiri privatna fakulteta - Fakultetu humanističkih nauka u Novom Pazaru, Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta u Beogradu, Fakultetu za medije i komunikacije Singidunum univerziteta u Beogradu i Akademiji lepih umetnosti u Beogradu.

Na većini fakulteta prednost imaju opšteobrazovni sadržaji, od 60 do 67 odsto, u odnosu na stručne. Filozofski fakulteti u Nišu i Novom Sadu prednost daju stručnoj oblasti, 65 - 58 odsto, dok su na FPN ove dve oblasti približno izjednačene.

Prema rečima Jovanke Matić sa IDN, najveće razlike između fakulteta postoje u sadržaju opšteobrazovnih predmeta.

- Tu se uključuju studije jezika, razne kombinacije društvenih i humanističkih nauka, studije biznisa, marketinga i menadžmenta ili studije kulture i umetnosti. Zajednički deo svih programa, od ukupno 95 kurseva, samo su dva, strani jezik i informatika, a maternji jezik izučava se na tri od osam programa osnovnih akademskih studija - kaže Matićeva.

Ona je istakla da je izbor teorijskih predmeta o komunikaciji i medijima takođe veoma različit, te da je svim fakultetima zajednički samo jedan predmet - komunikologija.

- Svi fakulteti obrazuju univerzalnog novinara, koji može da radi u svim tipovima medija na jednostavnim poslovima, dok je ponuda specijalizovanih kurseva retka i štura. U nastavi su malo prisutni novi mediji, a kurs Internetsko novinarstvo imaju tri fakulteta - navela je Jovanka Matić, dodajući da osim FPN i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, fakulteti ne raspolažu opremom za izvođenje praktične nastave iz radio i TV novinarstva.

Suzana Ignjatović sa IDN kaže da se svake godine povećava broj samofinansirajućih studenta i da se iz državnog budžeta već nekoliko godina finansira ukupno oko 110 studenata prve godine.

 - Najviše studenata ima FPN, 750, a najmanje Akademija lepih umetnosti, 28. Među studentima dominiraju pripadnice ženskog pola, u odnosu tri prema jedan ili čak i više. Na početku školske godine, 60 odsto studenata je upisano na državne, 40 odsto na privatne fakultete - ukazala je ona.

Prema njenim rečima, školarine za studije novinarstva se veoma razlikuju i variraju od 50.000 dinara na Filozofskom fakultetu u Nišu, do 160.000 na FPN.

- Svi fakulteti se suočavaju sa velikim problemom nedostatka odgovarajućeg nastavnog kadra, posebno za stručne predmete. Veliki broj nastavnika sa naučnim zvanjima predaje na nekoliko fakulteta - navela je Ignjatovićeva i dodala da bolonjski principi nisu u potpunosti implementirani ni na jednom od fakulteta.

Istraživanje je obuhvatilo i anketu 100 urednika i istaknutih novinara iz cele Srbije, koji imaju iskustvo u radu sa mladim novinarima. Zoran Pavlović sa IDN rekao je da, prema rezultatima istraživanja, urednici nisu dobro upoznati sa postojećim studijama novinarstva, jer svega jedna trećina, odnosno 36 odsto zna za tri ili više novinarskih fakulteta, dok nijedan ispitanik nije naveo svih devet.

- Urednici nisu zadovoljni kvalitetom studija novinarstva u Srbiji, a prosečna ocena, na skali od jedan do pet, jeste 2,4. Po mišljenju urednika, najslabija strana obrazovanja novinara je mali udeo praktične nastave, a najbolja strana je visok nivo opšte obrazovanosti sa kojom studenti odlaze sa fakulteta - naglasio je Pavlović.

Istraživanje je pokazalo da više od 80 odsto urednika smatra da su najvažnije veštine i znanja koje bi programi studija trebalo da razvijaju, poznavanje maternjeg i stranog jezika, pravilno i efektno pismeno i usmeno izražavanje, analitičko i kritičko mišljenje, poznavanje i prihvatanje etičkih pravila novinarske profesije, a više od polovine urednika ovde ubraja i razumevanje fenomena u društveno-istorijskom kontekstu.

 - Većina urednika, 74 odsto, smatra da je jačanje veze između fakulteta i medijske industrije od ključnog značaja za poboljšanje kvaliteta studija novinarstva. Ovo je po njima važniji faktor od reforme studija u skladu sa Bolonjskom deklaracijom. Od konkretnih mera, urednici predlažu više praktične nastave, odvijanje nastave u malim studentskim grupama, angažovanje istaknutih novinara za predavače praktičnih novinarskih kurseva i gostovanje medijskih profesionalaca u nastavi - naveo je Pavlović.

Kako on kaže, trećina urednika smatra da je za novinarsku profesiju univerzitetsko obrazovanje imperativ u današnje vreme, približno isti broj misli da je poželjno, ali ne i neophodno, dok svaki peti urednik veći značaj pridaje talentu i motivaciji nego obrazovanju.

- Urednici više cene zanatsko usavršavanje kroz praksu, permanentno stučno obrazovanje i ličnu motivisanost nego samo univerzitetsko obrazovanje - kaže Zoran Pavlović sa IDN.

Studentkinje žele da budu voditeljke

Direktor Centra za profesionalizaciju medija Stevan Nikšić kaže za Danas da je trenutna situacija u obrazovanju novinara u Srbiji haotična i da odgovara medijskoj sceni naše zemlje.

- U Srbiji studenti novinarstva, većinom devojke, u želji da postanu TV voditeljke, pohađaju fakultete novinarstva - kaže on.