10. 01. 2008

NIŠLIJE HOĆE JAVNI SERVIS

GRAĐANI MNOGO VIŠE OČEKIVALI OD SETA TEK USVOJENIH ZAKONA

Propisi u koliziji. Peticija u Skupštini Srbije

NIŠ, 10.01.2008. (Večernje novosti) - Setom zakona, usvojenih poslednjih dana prošle godine, kao što su Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Zakon o lokalnoj samoupravi i drugi, Nišlije nisu baš zadovoljne, jer su, bez sumnje, očekivali mnogo više, a, kako se posle svega moglo čuti, Niš je sada kao drugi grad po veličini i ostalim resursima, svrstan ravnopravno među druga 23 grada, naravno, izuzimajući Beograd.

- Beograd jeste glavni grad Srbije, ali ne može biti država u državi, kao što to predviđaju pojedina rešenja nekih od ovih zakona. Primera radi, kako je moguće, a svima je jasno da je taj potez svesno povučen, da neke odredbe Zakona o glavnom gradu budu u koliziji sa Zakonom o radiodifuziji, pa tako proističe da Beograd može, a drugi gradovi, uključujući i Niš, ne mogu imati svoj javni servis. Jednom rečju, nije dovoljno da neko samo bude grad bez drugih važnih funkcija - najčešći su komentari Nišlija.

Inače, Nišlije, koje su nedavno stavile oko 33.000 potpisa na peticiju kojom je traženo da i oni mogu da imaju svoj regionalni javni servis - Nišku televiziju (spisak predat Skupštini Srbije) - posebno je ubola u oči upravo ta privilegija Beograda, pa se već pominje i pokretanje postupka pred Ustavnim sudom Srbije, kako bi se odlučilo koji od dva zakona u koliziji treba da padne.

Ovakve ambicije sa javnim servisom, kako je ranije pominjano, pored Niša, imaju i Kragujevac, ali verovatno i druge lokalne samouprave.

Imajući u vidu da iz raznoraznih evropskih fondova novac mogu da vuku samo regioni, Nišlije su pogođene i time što nije zakonski sprovedena regionalizacija Srbije, gde bi i Niš svakako bio centar jednog od regiona, a samim tim i u položaju da brže dolazi do sredstava.

Doduše, ovde je počelo sa osnivanjem raznih agencija sa prefiksom regionalnih, kao na primer, Regionalna agencija za razvoj (Nišavski, Toplički i Pirotski okrug) ali ta udruživanja podrazumevaju i postojenje zajedničkih organa.

Članom 88. novog zakona o lokalnoj samoupravi sada je predviđena mogućnost udruživanja jedinica lokalne samouprave u oblastima od zajedničkog interesa, a kako će se to odvijati u praksi, ostaje da se vidi.

ZNAČAJ JAČI OD STATUSA

Novim setom zakona mnogo toga je poboljšano, ali svakako treba učiniti još dosta toga da bi se dostigli evropski standardi u funkcionisanju lokalne samouprave. Prema Nišu, sa svim njegovim potencijalima, ponovo je učinjena nepravda, jer on mora da ima povoljniji status s obzirom na značaj za jug Srbije - zaključuje narodni poslanik Boško Ristić (DS), naglašavajući da se mora preispitati ustavnost zakona koji su u očiglednoj koliziji.