11. 01. 2008

IZ DOMAĆEG BUDŽETA ILI STRANOG DŽEPA

Dok se Tanjugu zamera život na državnim jaslama, privatne novinske agencije negiraju da opstaju zahvaljujući stranim donacijama

BEOGRAD, 11.01.2008. (Politika) - Saznanje da će ove godine iz državne kase dobiti za trećinu manje novca nego lane, 11 umesto 16 miliona dinara mesečno, u novinskoj agenciji Tanjug izazvalo je strah da će ih manjak budžetskih para uništiti. Zabrinuti su i njihovi konkurenti, istina iz drugih razloga. Privatne agencije Beta i Fonet zameraju državi što i u ovoj godini nastavlja da finansira glasila i narušava princip ravnopravnosti medija.

„Srpska vlada time ozbiljno šteti nezavisnim medijima kakvi su agencije Beta i Fonet, koje samostalno, na tržištu, svakog dana polažu ispit svoje konkurentske sposobnosti”, navode u zajedničkom protestu vladi.

Za njih je transformacija Tanjuga pitanje političke volje i po bilo kom modelu da se obavi „mora se poštovati načelo ravnopravnosti na tržištu”. Iznos od 132 miliona dinara, koji državna agencija smatra nedovoljnim, „premašuje sredstva koja obe agencije, Beta i Fonet, ostvaruju na tržištu, kvalitetno pred javnošću, punih 14 godina, ispunjavajući svoju ulogu javnog informisanja”.

Ravnopravne utakmice na tržištu nema „sve dok su poreski obveznici primorani da podmiruju troškove državnog vlasništva nad medijima”.

Pomoć iz inostranih fondova

Zagovornici ideje da država treba da ima svoju novinsku agenciju, međutim, navode da ni one privatne nisu nastale, niti opstale – tek tako, već da su i one koristile državne pare, ako ne ove, onda iz drugih zemalja.

U ne tako davnoj prošlosti pojedina domaća glasila dobijala su sredstva od međunarodnih organizacija za pomoć medijima kao što je IREX i druge, što je u osnovi novac američke vlade, odnosno poreskih obveznika SAD. Znatna sredstva pristigla su i pristižu (ne samo za medije) i preko Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), a to je novac Evropske unije.

U ovoj organizaciji kažu da to nije pomoć budžetskog tipa, već je reč o javnim konkursima na koje zainteresovane medijske kuće prijavljuju projekte. Svetlana Đukić, programski asistent u EAR, kaže da je od 2001. godine do sada medijima za različite projekte odobreno 17 miliona evra i sve je urađeno preko konkursa, na koje mogu da se prijave i privatne i državne kuće. Na konkursu koji je raspisan 2006. godine, a ugovori potpisani lane, raspodeljena su sredstva u ukupnom iznosu od milion i 800.000 evra i realizacija projekata je u toku.

Za projekat „Argus”, koji treba da doprinese ideji vladavine prava, demokratizaciji i pomogne društvu da se zaštiti od korupcije i kriminala, Beta je, recimo, dobila 107.171,24 evra (74 odsto vrednosti projekta). Fonetu je odobreno 87.705,19 evra (65,40 odsto sredstava) za projekat podsticanja evropskih integracija u Srbiji i regionu.

Znači li to da i privatne agencije računaju na sredstva poreskih obveznika, bilo naših, bilo inostranih?

Nastali smo iz očaja, a ne od donacija

– Fonet ne troši novac ničijih poreskih obveznika, živi i opstaje isključivo od tržišnog prihoda. Sve troškove – plate, honorare, zakup, poreze, telefonske i druge račune – pokrivamo isključivo iz realnog prihoda. Nemamo ni javne ni tajne rezervne budžete za finansiranje tekućeg poslovanja. Kada se raspisuju javni konkursi za razvojne medijske projekte, prijavljujemo se ukoliko uslovi odgovaraju našim interesima i ukoliko se ne postavljaju nikakvi preduslovi nenovinarske prirode da se na njima učestvuje. To su otvoreni konkursi i može da se javi svako ko ispunjava formalne uslove –objašnjava Zoran Sekulić, vlasnik i direktor Foneta.

Novac obezbeđen na pomenutom konkursu EAR za dva nova specijalizovana multimedijalna servisa, kako kaže, namenjen je „za investicione i razvojne operacije, a ne za finansiranje tekućeg poslovanja”. Tako je bilo i sa drugim projektima. Sekulić negira da su za početak zaslužne strane donacije i pokloni. Fonet je osnovao sa pokojnim kolegom Nebojšom Magdeskim 1994 „bez bilo čije formalne ili neformalne pomoći”, što je tada bilo ravno avanturi.

– Fonet je nastao iz profesionalnog i ljudskog očaja zbog dešavanja na medijskoj sceni Srbije, kao i Tanjugu iz koga smo otišli, jer se nismo slagali sa uređivačkom politikom koja je podrazumevala propagandu i govor mržnje. Otišao sam a da nisam imao nikakvo rezervno rešenje, ni od koga nisam tražio novac, niti vukao za rukav. Agencija je nastala zahvaljujući pomoći kolega koji su skoro besplatno radili godinu dana sa tri pozajmljena računara i faksom, a prostor od 56 kvadratna metra zakupili smo ličnim parama. Prvim pretplatama od Studija B i B 92 počeli smo da plaćamo telefonske račune i posle pola godine uzeli smo bankarski kredit pod komercijalnim uslovima za opremu i telefonske linije. Dakle, nismo bili pretplatnici na bilo kakve donacije ili strane pomoći.

Teško su preživeli devedesete, a posle 2000. godine stvari su se promenile utoliko što su i državni mediji, koji za ovu agenciju nisu hteli da čuju, postali Fonetovi pretplatnici. Iako je broj korisnika porastao, pružene usluge teško naplaćuju. Ideju oslonca na sopstvene snage nisu napustili ni danas, a koliko ko vredi i kako radi smatraju da je najbolje proveriti na tržištu, pod jednakim pravilima za sve igrače.