11. 01. 2008

PLAĆENICI I IZDAJNICI

BEOGRAD, 11.01.2008. (Politika) - Posle promene vlasti, jedna od ideja bila je da se država što pre povuče iz medijske sfere, ali to se nije desilo. Dr Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka, podseća da je u prvobitnom tekstu Zakona o javnom informisanju 2003. predviđeno da se svi mediji, sem radiodifuznog servisa RTS, privatizuju, pa i novinske agencije.

Parlament je, na predlog sledeće vlade, zakon promenio i omogućio državi da bude vlasnik, odnosno suvlasnik novinske agencije, u ovom slučaju Tanjuga.

– I pored prvobitnog stava vlasti i medijskih eksperata da i ta agencija bude privatna, volja vlasti se promenila i predviđeno je da bude državna. Iskustva u svetu su različita, u nekim zemljama država ima, a u drugima nema udela u novinskim agencijama. U hrvatskoj agenciji Hina državno učešće je do 50 odsto, a u Sloveniji samo tri odsto – kaže ovaj stručnjak za medijski sistem Srbije. Zamerku da su i neki privatni mediji privilegovani, jer su dobijali pomoć iz inostranstva, Veljanovski ocenjuje kao gluposti.

– Bila su to jednokratna davanja i to što je dato kroz donacije nije bilo permanentno finansiranje, već novac za projekte. Voleo bih da mediji otvoreno objave ko je i od koga koliko dobio, toga niko ne treba da se stidi, jer je naša zemlja bila u takvim okolnostima da je velika sreća što je neko uopšte hteo da pomogne medije koji su hteli profesionalno da rade. Mogli su novac da usmere i u druge zemlje. I dalje se nastavlja priča o stranim plaćenicima i izdajnicima. Zašto niko ne pita zbog čega naša država nije davala donacije slobodnim medijima. Ovakav način razmišljanja osam godina posle 5. oktobra je neprihvatljiv – kaže Veljanovski.