05. 02. 2008

SPONZORI IZ SENKE (2)

BEOGRAD, 05.02.2008. (Borba) - Prema rečima direktora agencije "AGB Nilsen Medija Risrč" Darka Broćića, tokom prvog kruga ove predsedničke kampanje emitovan je manji broj spotova i bilo je manje iznajmljenih termina nego u kampanji pred prošle parlamentarne izbore. Broćić je istakao da je emitovano ukupno 2.347 spotova, od kojih je Tadić imao 906, Nikolić
467, Čedomir Jovanovic 438, Velimir Ilić 340, a Milutin Mrkonjić samo jedan.

Kada se posmatra broj emitovanih sekundi, na prvom mestu je Jovanović sa 30.850 sekundi emitovanih spotova, slede Tadić sa 28.990 sekundi i Nikolić sa 13.839 sekundi.

Posmatrano po TV stanicama, najveći broj spotova emitovan je na Televiziji B92 - 462, zatim na Televiziji Pink 416, dok je na trećem mestu po broju emitovanih spotova Televizija Foks sa 350 predizbornih spotova.

Rezultati su slični i kada se pogleda broj emitovanih sekundi po televizijama, pošto je na TV B92 emitovano 21.651 sekundi predizbornih spotova, na "Pinku" 15.870 sekundi, a na "Foksu" 14.855 sekundi. Reklamne spotove u prvom krugu emitovalo je sedam od devet predsedničkih kandidata, svi osim Marijana Rističevića i Jugoslava Dobričanina.

Na prvom programu RTS-a, sekunda spota koštala je 3 500 dinara (44 evra) u jutarnjem programu, dok je u večernjim terminima ispred Dnevnika 2 ili u periodu od 21 do 22 sata sekunda je koštala 10 000 dinara ili 125 evra.

U cenovniku koji je direktor komercijale i marketinga RTS, Nebojša Nedeljković, dostavio svojim komintentima stoji još i to da TV spotovi ne mogu biti kraći od 10, ni duži od 30 sekundi. U slučaju da su spotovi duži od 30 sekundi, Nedeljković je upozorio da se cena emitovanja uvećava za 50 odsto.

Spotovi predsedničkog kandidata LDP, Čedomira Jovanovića "Život je zakon" trajali su po 75 sekundi. Dakle, samo jedno emitovanje ovog špota u večernjem terminu na kanalu RTS koštalo je 1.125.000 dinara. Naravno, RTS je davao i popust za vrednost emitovanja tako da je onima koji su na javnom servisu za reklamiranje spotova potrošili preko 24 miliona neto dinara, odobravan popust od 15 procenata.

Plaćeni termini pojavili su se na sedam od deset televizija, a plaćene termine zakupljivalo je šest od devet kandidata. Evidencija o svim emitovanim reklamnim televizijskim spotovima i plaćenim terminima vođena je na ukupno 10 najvećih televizijskih stanica u zemlji RTS 1, RTS 2, TVB 92, "Pinku", "Avali", "Foksu", "Košavi", "Studiju B", Televiziji Vojvodine 1 i "Enteru".

TV Košava, televizija sa nacionalnom frekvencijom, za 15 minuta emitovanja predizborne konvencije naplaćivala je 200.000 dinara bez PDV. Reportaža od 5 minuta koštala je 20.000 dinara po minuti. Popusti su odobravani, ali isključivo u skladu sa količinom novca koju je jedna politička partija imala namere da ostavi ovoj televiziji.

Što se tiče, plaćenih termina, nisu loše prošle, kako saznajemo ni regionalne televizije, naročito one u kablu. SRS je samo na dve regionalne televizije, TV Panoniji iz Novog Sada i Televiziji K 9 iz Kragujevca ostavila po 30.000 evra.

Profesorka na Fakultetu političkih nauka Snježana Milivojević kazala je da je monitoring informativnog programa na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću rađen sedam dana po šest sati dnevno. Rezultati pokazuju da je na RTS-u emitovan jedan sat i 15 minuta informativnog izbornog programa, što je, kako je ocenila, malo, a na B92 je emitovano dva sata i 29 minuta, dok je na televiziji Pink bilo 13 sati izbornog programa, od kojih su 10 bili iznajmljeni termini.

Jugoslav Dobričanin i Ištvan Pastor kampanju su radili ciljano. Jedan se obraćao Nišlijama a drugi Vojvođanima. Dobričanin je zakupljivao bilborde, svega par njih u gradu na Nišavi, dok je Pastor plaćao televizijske nastupe, ali ne južnije od Beograda. Najviše ga je bilo na regionalnoj subotičkoj Super TV i novosadskoj Panoniji. Cena jednosatne emisije na obe ove televizije, zavisno od večernjeg termina, kretala je i do 300.000 dinara.

Direktor Ebart dokumentacije Velimir Ćurguz Kazimir kazao je da je tokom kampanje u štampanim medijima najviše tekstova bilo objavljeno o kandidatu Demokratske stranke Borisu Tadiću 254, zatim o Tomislavu Nikoliću (158) i Velimiru Iliću (141).

Kako je pred prvi krug izbora na konfernciji za novinare rekla predsednica NUNS-a, Nadežda Gaće, televizije su se u informativnom programu ponašale neutralno, ali ne i objektivno. Prema njenim recima, štampani mediji nisu se analitički bavili temama koje su od suštinskog značaja, već su samo prenosili deklarativne izjave političara i pri tom je bilo lako videti "ko je za koga navijao".

I za ovakvu vrstu analize u praksi postoji realno objašnjenje. Zašto bi se urednici štampanih medija zamerali kandidatima ako su u njima zapravo svakodnevno videli dobar izvor zarade. Na po četvrtini, polovini pa i čitavoj stranici novina dnevno su se reklamirali kandidati koji su i na ovaj način, kroz plaćeni politički oglas, slali poruke svojim biračima. Najviše ovakvih oglasa imali su Boris Tadić i Tomislav Nikolić.

Primera radi, samo jedna stranica dnevnog lista "Kurir" staje 382.000 dinara za jedan dan, a sa dodatnim porezom od 68.760, ta cena se pela na fantastičnih pola miliona dinara. Tomislava Nikolića je naravno, najviše bilo u dnevnim novinama "Pravda", gde kažu da nije važio cenovnik za politički marketing, već je Toma Nikolić flajere sa svojim programom navodno štampao kao običan oglas.

Na kraju ne treba zaboraviti ni, neizostavan, propagandni materijal koji podrazumeva plakate, flajere, upaljače, bedževe za koje je takođe potreban izvrstan budžet. Izrada samo jedne stranačke zastave koštala je 798 dinara plus 550 dinara koliko je bilo potrebno platiti za motku od čamovine ili lipe. Čamovina ili lipa, svejedno, ali bez stranačkih simbola i obeležja nije se moglo ni na jedan miting. I na kraju kada se sve skupi, sabere u onih odobrenih 117.000 eura jasno je o čemu govori profesor Goati da je zakon o finansiranju atrofirao i da ga hitno treba menjati. Ukoliko se želi da finansiranje i partija i kampanja bude javno i pošteno.

Primer Poljske

Najbolji primer rešenja našeg problema, u bivšim komunističkim zemljama, jeste Poljska. Tamo je donet zakon o finansiranju stranaka i formirano nezavisno telo koje ima sopstveni budžet, a državni organi su dužni da postupaju po njihovim zahtevima.

Na parlamentarnim izborima u Poljskoj 2001. godine pomenuto telo prihvatilo je samo 35 od 93 finansijska izveštaja. Jedna od kažnjenih partija bila je upravo partija koja je pobedila na izborima i koja je sledeće godine morala da plati kaznu u iznosu od 25 procenata sume koju dobije iz budžeta.

Pokazalo se da je ta vrsta kazne efikasnija od krivičnog gonjenja stranačkih lidera, jer su se finansijske malverzacije partija u Poljskoj veoma smanjile.