14. 02. 2008

"VAŽNO RAZREŠITI UBISTVA NOVINARA"

BEOGRAD, 14.02.2008. (B92, FoNet) - Veoma je važno da se razreše ubistva i napadi na novinare, ocenjeno je na okruglom stolu Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Ni deset meseci od bacanja bombe na stan novinara Dejana Anastasijevića nema informacija koje to učinio. Skoro devet godina od ubistva Slavka Ćuruvije izvršioci su nepoznati, a kao NN lica i dalje se vode ljudi koji su pretili porodici predsednika nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinka Gruhponjića.Ne zna se ni ko je ubio novinarku Dadu Vujasinović, kao ni novinara Mialna Pantića.

U srpskom društvu nema demokratizacije dok se ovi zločini ne razereše, zaključeno je na skupu "Sloboda Medija u Srbiji - sedam godina posle".

Ovog proleća će se navršiti devet godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Ćuruvijina supruga Branka Prpa kaže da je tim ubistvom bačena rukavica u lice celoj profesiji, ali i svim građanima. Ona veruje da je slučaj sada konačno bliži okončanju. Prpa je 11. januara prošle godine prvi put saslušana pred sudom, a sud je, kaže, od tada sakupio veliki broj dokaza.

Specijalni tužilac ovih dana je najavio nove korake u istrazi o ubistvu Slavka Ćuruvije.

Anastasijević: Državni razlozi

Deset meseci od bacanja bombe na stan novinara Vremena Dejana Anastasijevića nema nikavih informacija.

Sam Anastasijević je u oktobru kao nalogodavca označio predsednika SRS-a Vojislava Šešelja, ali do danas policija na to nije reagovala. Dejan Anastasijević naveo je da je izgubio nadu da bi policija mogla da razreši slučaj napada na njega, koji se desio pre tačno deset meseci.

"Izgleda da se i u mom slučaju, kao i u slučaju Ćuruvije i Pantića, pojavljuje državni razlog iza cele priče, da su u tu stvar upleteni ljudi koji očigledno važe za stubove našeg društva i sistema bezbednosti", rekao je on.

Anastasijević je rekao da je "svima poznato da je na ubistvu Ćuruvije radila čitava gomila ovlašćenih službenih lica, kao i da je za ubistvo Milana Pantića odgovoran čovek koji je trenutno član vladajuće koalicije".

"Kada je reč o meni, izgleda da se ne može čovek koji je i dan-danas predsednik najveće stranke u Srbiji, niti njegova supruga, koja je, prema saznanjima Haškog tribunala, ima ulogu u svemu tome, ne mogu se oni prozivati na odgovornost, niti službe koje su im pomogle", kazao je Anastasijević.

On je javno pozvao generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića da ga razotkrije, kao što je obećao, kada je Anastasijević objavio sumnje da iza napada na njega stoje radikali.

Janjić: Nema razvijenih mehanizama

Ozbiljne reakcije države nema ni kada je u pitanju delovanje nacističkih organizacija.

Jedna od njih pretila je porodici novinara Dinka Gruhonjića, ali sve se završilo na krivičnoj prijavi.

Novinari su, prema rečima učesnika skupa u NUNS-u, poslednja odbrana demokratije i slobode mišljenja u jednoj državi. Ipak, država im jasno poručije da nisu i neće biti zaštićeni.

Pomoćnik ministra kulture zadužen za medije Dragan Janjić rekao je da u Srbiji ne može doći do relaksacije odnosa vlasti i novinara dok se ne razreše ubistva Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, kao i napad na Dejana Anastasijevića.

"Ne postoji društvo u kome nema pritisaka na medije, ali je razlika kako se to radi u razvijenim demokratskim društvima i onima koja su u tranziciji", naveo je on.

Janjić je objasnio da svako razvijeno društvo nastoji da izradi mehanizme za neutralisanje pritis ka na medije, koji nisu samo zakonska regulativa, i podsetio da se u Srbiji to još nije desilo. Ministarstvo kulture, prema njegovim rečima, planira da ove godine predloži određene zakonske izmene koje će doprineti profesionalizaciji medija i zaštiti javnog interesa.

Dragana Nikolić-Solomon, iz misije OEBS-a, ocenila je da u Srbiji postoji medijska sloboda u tom smislu da svako može slobodno da napiše šta želi, ali da mediji nisu slobodni od političkih i ekonomskih pritisaka.

Nije dobro što je stala privatizacija lokalnih medija, jer se privatizacijom oni mogu izvući ispod uticaja države, ocenila je ona.

Dragana Nikolić-Solomon je navela da i u slučajevima kada su u pitanju lokalni mediji nacionalnih manjina to treba rešiti na drugačiji način, kroz razne projekte pomoći, ali ne zaustavljanjem privatizacije, jer tako na medije mogu da utiču lokalni političari.