19. 02. 2008

NOVINARI KAO NAJAMNICI

Iako u Srbiji svako može da napiše šta hoće, mediji nisu nezavisni od politike, a ni većina zakona iz ove oblasti, doneta nakon demokratskih promena, se ne sprovodi

BEOGRAD, 19.02.2008. (Borba) - I dalje su nerešeni slučajevi ubijenih novinara (Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića), kao i napad na novinara "Vremena" Dejana Anastasijevića, ili pretnja likvidacijom novinaru Bete Dinku Gruhonjiću, sadašnjem predsedniku Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Zato su poslenici "sedme (ne)moći" u Srbiji svedeni na najamnike.

Ubistva kolega još nisu rasvetljena, a za najmanje jedno ostaje osećaj da je odgovorna država, rekao je Dragan Janjić, pomoćnik ministra za kulturu zadužen za medije na okruglom stolu "Sloboda medija u Srbiji sedam godina nakon demokratskih promena" u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Prema Janjićevom mišljenju, do dobrog odnosa između novinara i vlasti ne može doći sve dok se ova ubistva ne razreše. Staviše, to je problem celog društva i njihovih institucija, koje bi trebalo da rasvede ove slučajeve.

Naravno, nema zemlje u kojoj ne postoji pritisak na medije, ali je razlika u načinu njegovog sprovođenja.

Naime, u demokratskim društvima taj pritisak se vrši putem određenih mehanizama, kojima je vlast bitno odvojena od medija. Takve suptilne metode, nažalost ne postoje u zemljama tranzicije, među kojima je i Srbija, dodaje Janjić.

On je istakao i da Ministarstvo kulture namerava da se tokom ove godine donesu važni zakoni, bitni za regulisanje medijske sfere. Primera radi, u planu su i izmene Zakona o javnom informisanju u cilju prilagođavanja evropskom modelu, a u tome će učestvovati kaku eksperti, tako i predstavnici novinarskih udruženja.

Takođe, Janjić je najavio i uspostavljanje nacionalnog registra o medijima, koji bi uključivao i podatke o njihovim vlasnicima. Osim toga, medijsku sliku Srbije, svakako će poboljšati i početak rada Saveta za štampu na čijem formiranju rade novinarska udruženja.

Medijska sloboda je uslov nesmetanog funkcionisanja demokratskog društva, podvukla je Dragana Nikolić Solomon, šefica Odeljenja OEBS-a za medije u Srbiji. U tom smislu, ona je istakla da je pluralizam u medijima podjednako važan kao i u politici, te da građani imaju pravo da izaberu kako će se informisati, kao i u slučaju glasanja.

Ipak, iako u Srbiji svako može da napiše šta hoće, mediji nisu nezavisni od politike, a ni većina zakona iz ove oblasti, doneta nakon Miloševića, se ne sprovodi, primetila je gospođa Solomon, dodajući da se odjedanput zaustavila i privatizacija medija.

U aprilu mesecu, navršiče se 9 godina od ubistva Slavka Ćuruvije, koji je ubijen na ritualan način, jer je država htela da pokaže da to može da uradi u centru grada, usred bela dana, istakla je Branka Prpa, istoričar i supruga pokojnog Ćuruvije. Ona je poručila i da kada se slučaj toliko dugo procesuira, novinarskoj profesiji se poručuje da uopšte nije sigurna.

Sudbina novinara, koji su poslednja odbrana slobode i građana, je metafora za sliku države, koja sve čini da ne dođe do pravde. Osim toga, ubistvo Slavka Ćuruvije se svaki put aktuelizuje iz NUNS-a i zato moramo da se upitamo kakva je to država u kojoj živimo, dodala je gđa Prpa, jer, ubistvo novinara zadire u suštinu države i mehanizam njenog funkcionisanja, što nadilazi novinarsku profesiju.

„A novinari su ubijeni ritualno, bezobzirno, poniženi su, oduzeta im je nevinost, a potom su blaćeni i pljuvani po određenim medijima, jer država želi da ih učini krivim" zaključila je gđa Prpa i poručila da je ona spremna na čeka na pravdu, zato što je istoričar i bez obzira na sve pritiske koje trpi.

Od države tražimo da odgovori zašto nisu razrešena najsurovija ubistva kako novinara, tako i Ivana Stambolića i Ibarske magistrale, jer je tu prepoznatljiv državni rukopis. Osim toga, ne samo što su neki novinari ubijeni, već se mnogima u Srbiji zabranjuje da rade, istakla je Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a. Parlament je tvorac govora mrznje u Srbiji, a ne novinari.

Međutim, političke stranke dozvoljavaju da se u Parlamentu vređaju ljudi, koje bi trebalo da čuvamo kao "kap vode na dlanu".

Slaviša Lekić, glavni i odgovorni urednik magazina "Status" podsetio je na opstrukciju ovih novina, u aprilu prošle godine, od strane Miroslava Miškovića. Razlog je bio intervju sa Vladimirom Popovićem Bebom, dugogodišnjim prijateljem pokojnog premijera dr Zorana Đinđića i čovekom koji se ne libi da kaže svoje mišljenje. Tom prilikom, Popović je prozvao neke ličnosti, a Miškovića je označio kao vlasnika Srbije. Nakon toga, usledio je pokušaj da se stopira pojavljivanje "Statusa" na kioscima.

Ni svi u vladajućoj garnituri nisu isti. Onaj bolji deo želi da izmeni zakone, kako bi se ljudi efikasnije zaštitili od klevete i laži, rekao je Nikola Papak, šef Informativne službe G17 plus. On je dodao da stranke jesu generator mržnje, te da to rade zato što imaju neku korist. A Srbija, nažalost nema kritičku građansku javnost. Međutim, po njegovom mišljenju i novinari bi morali da rade u cilju rešavanja problema sa kojima se suočavaju.

Bilo kao bilo, sudovi u Srbiji su pretrpani i ta sporost postupka je boljka srpskog pravosuđa, rekla je Vesna Dabić, portparol Vrhovnog suda Srbije. Ona je ocenila da se ne može očekivati formiranje suda ili veća, koje bi se bavilo medijima. Ali je zato moguće uspostaviti saradnju između novinara, udruženja i sudova. To je, nažalost jedini način da se u narednom periodu, ostvari kvalitetna saradnja, zaključila je gđa Dabić.

Jeftinije novine

Dnevne novine u Srbiji su do tri puta jeftinije nego u Sloveniji i Hrvatskoj, dva puta nego u Mađarskoj, a cene su slične kao u Rumuniji.

Prema podacima iznetim na okruglom stolu kuće za oditovanje tiraža ABC Srbija, cene novina u Srbiji uglavnom su u rasponu od 18 do 37,5 evro centi, pri čemu je najjeftiniji Kurir koji košta 18 centi a najskuplje Novosti i Politika.

Slične cene su i u Rumuniji, gde novine Adevarul staju 18 evro centi, a Libertatea 27.

Nešto skuplja je Mađarska, u kojoj čitaoci Blica treba da izdvoje 38 evro centi za primerak, a dve severne republike bivše SFRJ su najskuplje - slovenačko Delo staje 85 evro centi, Večer 79 evro centi, a hrvatski Vjesnik 68 i Večernji list 81 evro cent.

Nova „Evropa"

Glavni urednik nedeljnika "Evropa" koji je ugašen prošle nedelje, Dušan Veličković najavio je mogućnost da taj list pod drugim imenom nastavi da izlazi počev od 1. marta.

"Mi smo ovo shvatili kao jedan važan projekat i to je nešto što sada ne mora da ima veze sa ovim normama koje više ne postoje. To je jedan projekat koji mi hoćemo da nastavimo", kazao je Veličković. ne precizirajući kako će se zvati novi nedeljnik.

Veličković je kazao da odluku o gašenju "Evrope" od strane vlasnika Filipa Ceptera prihvata kao "čisto poslovnu", postavivši pitanje da li sada "na tih način preti jedna uniformisanost medija i nešto što može da se nazove gušenje medija i slobode štampe".