21. 02. 2008

PITANJE ODGOVOR

BEOGRAD, 21.02.2008. (Danas)

Kako komentarišete činjenicu da su na meti demonstranata proteklih dana bili i novinari?

Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika „Vreme“

Mislim da oni nisu mnogo birali mete. Napali bi i penzionere i iskalili bes na njima da su se oni zatekli u njihovoj blizini. To što su novinari bili napadnuti, stoga nema neki specifičan značaj. Mislim da je policija u teškim okolnostima uradila sve što je mogla. Pokazalo se i da se odsustvo ministra Jočića nije negativno odrazilo na funkcionisanje policijskih snaga, što je pozitivno. Oni koji su pravili nerede bi trebalo da budu kažnjeni kroz redovnu proceduru, predviđenu krivičnim zakonom.

Dejan Suvajdžić, glavni i odgovorni urednik RTV Panonija

Niko normalan ničim ne može pravdati uličnu tuču. U tom kontekstu treba posmatrati i napade na novinare. Bilo je jasno da će do izliva besa demonstranata, u nekom trenutku i na neku stranu, doći. Policija je, videli smo, takođe bila ugrožena i ovog puta se ne može opravdano kritikovati. Sve u svemu, na delu smo videli kako se, na ulici, tumače nedozirano izgovorene reči naše društveno-političke elite, na kojoj leži najveća odgovornost da revolt građana bude usmeren i kontrolisan. S druge strane, pred medijima i novinarima je težak zadatak da zadrže profesionalnost, objektivnost i distancu, čak i u okolnostima kada su i sami ugroženi.

Brankica Stanković, novinarka televizije B92

Postoje različite organizacije, različiti protesti i različiti učesnici protesta. Ima onih koji na miran i civilizovan način izražavaju svoje nezadovoljstvo i oni koji samo traže povod na bi iskalili svoj bes. Novinari, naravno, nisu ni najmanje krivi zbog toga što su se i oni našli na meti divljaka. Odgovorna je, pre svih, država, koja stvara tenziju, a ne čini ništa konkretno da zaštiti građane, koji ne smeju biti ugroženi iracionalnim ponašanjem pojedinaca.

Zoran Pavić, zamenik glavnog i odgovornog urednika magazina Status

Ne postoji racionalno objašnjenje za takvo ponašanje. Kada se razbija i kada se čini krivično delo, niko ne voli svedoke. Huligani ne vole javnost, jer oni žive i funkcionišu u konspirativnim uslovima. Najpre sam mislio da su ti napadi bili usmereni samo prema nezavisnim medijima, ali se kasnije pokazalo da to nije slučaj. Svako ko uperi kameru i foto aparat bio je doživljen kao njihov potencijalni neprijatelj. Policija je bila prilično blagonaklona prema njima, ali ni to ne može biti večno.