28. 02. 2008

„ZATURILO“ SE OKO HILJADU KVADRATA

Udruženje malih akcionara Narodnih novina podnelo više krivičnih prijava zbog sumnjive privatizacije

Dnevnik prodat za 16 miliona dinara, iako je vrednost kapitala preduzeća bila veća od 300 miliona. Poslovni prostor kupac plaćao oko 80 evra po kvadratu. Mali akcionari u privatizaciji vide organizovani kriminal i, pored ostalih aktera, sumnjiče gradonačelnika Smiljka Kostića, kao i bivšeg direktora Agencije za privatizaciju, ministra Mirka Cvetkovića

NIŠ, 28.02.2008. (Glas javnosti) - U krivičnim prijavama predatim Opštinskom javnom tužilaštvu Udruženje malih akcionara niškog dnevnika Narodne novine tvrdi da je privatizacija ovog dnevnog lista sprovedena nezakonito uz „umišljeno izvršenje krivičnih dela“, da treba poništiti ugovor o prodaji lista Tomislavu Radomiroviću iz Niša, potpisan 21. oktobra 2006. godine, a da se njihova prijava treba smatrati kao „prijava protiv aktera organizovanog kriminala“.

Prva krivična prijava podneta je protiv bivšeg direktora Narodnih Bobana Stojanovića, zamenika direktora Dejana Kuštrimovića, pomoćnika direktora Đorđa Nakovića, bivšeg glavnog i odgovornog urednika Olivere Panajotović, bivšeg predsednika sindikata Anice Bukorović, sekretara Blagice Jovanović, bivšeg predsednika Upravnog odbora Suzane Pecev, šest odgovornih lica iz preduzeća „Fimaks“ iz Smederevske Palanke, koje je vršilo procenu kapitala, Slobodana Nestorovića, člana novog Upravnog odbora, i Smiljka Kostića, gradonačelnika Niša.

Mali akcionari su drugu krivičnu prijavu podneli protiv odgovornih lica iz Agencije za privatizaciju, počev od bivšeg direktora Mirka Cvetkovića, zatim Branke Janković, koja je bila zastupnik u procesu zaključenja kupoprodajnog ugovora, Zore Ilić, izvršnog direktora, Ljiljane Vučković, direktora Centra za kontrolu, Zorana Biorca, izvršnog direktora, i Ljiljane Stamenković, direktora Centra za aukciju. Svi oni se u prijavi „sumnjiče za vršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja“.

U prijavi se pored ostalog navodi da prilikom procene imovine Narodnih novina nisu procenjeni potkrovlje zgrade od oko 450 kvadrata i podrum iste površine, a garaže u dvorištu površine od oko 200 kvadrata upisane su kao „tri parking mesta“.

U evidenciji imovine „preskočene“ su i umetničke slike, kompleti novina za poslednje četiri decenije i kompletna vojna oprema za ratnu redakciju u kojoj je bilo i nekoliko pištolja „zastava“ kalibra 7,62 mm. Nigde nema ni lokala u novom „Podzemnom prolazu“ površine 14 kvadrata, za koji su novine mesečno uzimale od zakupnine oko 800 evra mesečno.

Smatra se da je ovim „propustima“ u evidenciji imovine vrednost Narodnih novina umanjena za 300 miliona dinara, što je postala protivpravna dobit kupca, a novine su, inače, na aukciji prodate za 16 miliona dinara, ili tadašnjih oko 200.000 evra, što je vrednost dva veća stana u toj gradskoj zoni. Po toj ceni vrednost kvadrata poslovnog prostora u najužem centru grada kupca je koštala oko 80 evra, sa višegodišnjim rokom otplate.

Podnosioci tužbe još navode i da Skupština grada kao osnivač nikada nije donela odluku o aukcijskoj prodaji, već je posle osam meseci donela odluku o prestanku važenja odluke o osnivanju JP za novinsko-izdavačku delatnost Narodne novine.

Poseban paradoks je da u izvodu Agencije za privredne registre piše da su Narodne novine kao Akcionarsko društvo registrovane 18. maja 2005. godine (bez odluke osnivača), da bi sve do aukcije postojale kao gradsko javno preduzeće.

Dovedeni u zabludu

Pre aukcije, akcionari su dovođeni u zabludu da bi odustali od eventualne namere da osnuju konzorcijum i sami kupe novine. Rečeno im je da će prodaja biti tenderska i da se javilo čak osam kandidata iz inostranstva.

Ne zna se broj akcionara, niti vrednost akcija

U tužbama se još navodi da pre privatizacije nije utvrđen tačan broj akcionara i broj i vrednost akcija, što je zakonska obaveza prilikom prodaje društvenog kapitala.

Radnici su tako prvo dobili rešenja sa jednom vrednošću svojih akcija, da bi ona ubrzo bila „ispravljena“ uz umanjenu vrednost akcija za 53 puta.

Tako, na primer, novinaru sa dvadesetak godina staža u prvobitnom rešenju je pisalo da raspolaže sa oko 350 akcija pojedinačne vrednosti po hiljadu dinara, da bi se u naknadnom rešenju upisalo da raspolaže sa 7 akcija od po hiljadu dinara.