28. 02. 2008

EKSPLOZIJA GOVORA MRŽNJE

Studija Beogradskog centra za ljudska prava

Begrad, 28.02.2008 (Glas Javnosti) - Ljudska prava u Srbiji opterećuju institucionalni nedostaci, odsustvo političke volje, nespremnost države da bori protiv kriminalnog ponašanja, ali i da unapredi i zaštiti ljudska prava - jedan je od zaključaka studije koju je tokom prethodne godine uradio, a juče promovisao stručni tim Beogradskog centra za ljudska prava.

Problem diskriminacije je, zbog navedenih faktora, jedan od najakutnijih problema u našem društvu, a zaključak ovog projekta je da su pozivi na diskriminaciju, a posebno govor mržnje u protekloj godini doživeli „pravu eksploziju“.

- U nekim oblastima se primećuju promene nabolje jer su pojedina ljudska prava bolje zaštićena. Pozitivno je i to da mnogi organi uvažavaju i pokušavaju da primene preporuke međunarodnih organizacija. Međutim, često ih u tome sprečavaju finansijske, ali i ideološke prepreke - rekao je profesor doktor Vojin Dimitrijević, direktor Centra.

Istraživači su analizirali aktivnosti pravnih institucija u Srbiji u oblastima organizovanog kriminala, ratnih zločina, diskriminacije i nasilja u porodici. Sistematski su praćeni i mediji, ali i izveštaji međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija.
Bojan Đurić je izneo zaključak da ne postoji pozitivna klima za suočavanje sa ratnim zločinima, nasiljem u porodici i organizovanim kriminalom i da je „katastrofalno nizak nivo poverenja u institucije“.

Mediji su po ovoj studiji u veoma lošoj situaciji, koja je „svake godine gora“, jer sloboda izražavanja manja nego u prethodnom periodu, a medijska scena haotična.
- Međutim, ni novinari često nisu poštovali etiku svoje struke - rekao je Ivan Protić i posebno naveo seriju tekstova o glumici Mirjani Karanović i fotografiju rastrgnutog mladića u kavezu sa medvedima.

Protić je govorio i o odgovornosti izveštavanja u osetljivim sudskim procesima i o tome da pojedini mediji krše pravila struke i načela poštovanja nezavisnog sudstva. Kao primer koji najbolje ilustruje takve situacije je objavljivanje „megaintervjua“ u Glasu i Kuriru sa Miloradom Lukovićem.

O nasilju u porodici koje u poslednje vreme često prelazi iz „privatne stvari pojedinca“ u društveni problem, jer predstavlja kršenje ljudskih prava govorila je pomoćnica ministra pravde Snežana Malović. Ona je navela da je nasilje jedno od „gorućih“ pitanja u našem društvu, ali i da država, zahvaljujući aktivnim delovanjem nevladinog sektora , sve efikasnije radi u ovoj oblasti.

To se pre svega odnosi na promene u Krivičnom i Porodičnom zakonu koje se odnose na jasno definisanje zabrane svakog oblika nasilja u porodici.

Politika otežava funkcionisanje suda

Pomoćnica ministra pravde Snežana Malović je povodom izjave Bruna Vekarića iz Veća za ratne zločine, Okružnog suda u Beogradu, da se aktuelna situacija sa Kosovom odražava i na rad ove institucije i da sada taj sud radi u potpuno izmenjenim okolnostima, rekla da će ministarstvo preduzeti sve što je u njegovoj ingerenciji.

Ona je, međutim, naglasila i da problem normalnog funkcionisanja ove institucije ima izvesnih političkih implikacija, koje ne zavise samo od Ministarstva pravde.