01. 03. 2008

NOVINAR PROTIV CNN

Beograd, 1.3.2008. (Glas Javnosti) - Ivan Galebović već osam godina traži pravdu zbog intervjua sa Vojislavom Koštunicom na RTS u večeri 5. oktobra

Bez mog odobrenja emitovali su kompletnu emisiju, ali je Okružni sud u Beogradu odbacio moju tužbu kao autora protiv američke TV mreže. RTS se u međuvremenu sa njima nagodio i naplatio 3.000 evra za intervju koji je bio vredan bar četvrt miliona evra. Ceo slučaj predat Međunarodnom sudu pravde u Strazburu

Petog oktobra 2000. godine u večernjim satima, novinar Ivan Galebović dogovarao je intervju sa Vojislavom Koštunicom u zgradi Gradske skupštine, gde se nalazilo kompletno rukovodstvo DOS-a. Napeta situacija, neizvesnost u vazduhu, nagađanja kako će reagovati vojska i policija nisu obeshrabrili Galebovića da uskoro odande krene ka „osvojenoj“ zgradi RTS-a na Košutnjaku, gde ga je čekao novoizabrani predsednik SRJ, koji je tamo stigao pod jakim obezbeđenjem.

- U tom momentu bilo je bitno da ljudi, i ovde i napolju, shvate da Milošević više nije predsednik. Da je Koštunica pobedio - priseća se osam godina kasnije Galebović okolnosti pod kojima je nastao prvi intervju sa čovekom koji će ući u istoriju kao neko ko je pobedio do tada neprikosnovenog Slobodana Miloševića.

Intervju je putem RTS-a, Pinka i TV Politike gledala cela zemlja. Punih četrdeset i dva minuta, koliko je trajao razgovor, preneo je i Si-En-En, koji, ne računajući satelit i kablovsku mrežu kojom pokriva celu planetu, samo u Americi prati 120 miliona domaćinstava... Osam godina posle ovog događaja, Galebović je po pravdu morao u Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu. Zašto?

- Ni Politika ni Pink ni Si-En-En nisu imali pravo da bez mog odobrenja emituju intervju, zbog čega su moji advokati američkoj TV mreži odmah poslali pismo i tražili novčanu nadoknadu za neovlašćeno preuzimanje. Si-En-En je priznao da je neovlašćeno preuzeo intervju, ali je tvrdio da nemam ja autorska prava već RTS, što nije tačno, jer postoji ugovor između mene i RTS-a, gde u prvom članu piše - Ivan Galebović autor, a drugom - RTS, tehnička podrška.

Zbog toga, moji advokati pred Okružnim sudom u Beogradu u decembru 2000. podižu tužbu protiv Si-En-Ena. Spor, umesto šest meseci, traje do polovine 2004. godine, a presuđeno je u korist Si-En-Ena. Nakon toga ulažemo žalbu Vrhovnom sudu, koji o njoj raspravlja tek tri godine kasnije, odbacuje je i potvrđuje prvostepenu presudu. Ne znam zašto, ali sudija je osporavala moja autorska prava na osnovu nalaza profesora sa Fakulteta političkih nauka, umesto da je angažovala veštaka ekonomske struke, jer nije sporno autorstvo, već koliko cela stvar vredi - kaže on, dodajući da su njegovi advokati izneli procenu do koje su došli na osnovu gledanosti tog intervjua, da se radi o proizvodu vrednom oko četvrt miliona evra!

- Ne računajući zatezne kamate sa današnjim danom, došli bismo do iznosa od oko pola miliona evra. Od toga bi polovina otišla meni kao autoru, a druga polovina RTS-u. U vreme kada je direktor RTS-a bio Aleksandar Crkvenjakov, RTS se uredno pojavljivao na sudu kao drugotužilac i tada su oni celu priču podržavali. Međutim, dolaskom nove garniture u Javni servis, oni su se mimo dva člana ugovora koja postoje između mene i RTS-a, bez moje pismene saglasnosti, koju su morali da imaju, povukli iz celog spora. Ispostavilo se da u Ministarstvu kulture postoji dokument po kome se RTS, navodno, nagodio sa Si-En-Enom za dinarsku protivvrednost od 3.000 evra za ovaj intervju, zbog čega sam protiv ljudi potpisanih na tom dokumentu prošle srede podneo krivičnu prijavu.

Ovim gestom su ne samo meni naneli štetu, već i budžetu Republike Srbije jer je RTS u to vreme bio javno preuzeće, i sve što bi dobio RTS otišlo bi u budžet. Zbog svega ovoga su moji advokati prošlog maja celu stvar predali Međunarodnom sudu za ljudska prava. Tužio sam državu Srbiju po dva osnova. Prvo, zato što je spor trajao sedam godina. Drugo, zato što je RTS, koji je bio javno preuzeće, prekršio ugovor i tako naneo štetu i meni i budžetu.

Predmet je ušao u proceduru, a rečeno nam je ako im budu potrebna dodatna objašnjenja, da će sa nama kontaktirati - kaže on, napominjući da u ugovoru sa RTS-om jasno piše da je on kao autor na njih preneo pravo za samo za jedno emitovanje, a da za svako buduće koje uključuje i Si-En-En i Pink i Politiku, oni moraju da imaju njegovu pisanu saglasnost.

Galeboviću je za intervju sa Koštunicom RTS platio 3.000 dinara, što je, kaže on, u tom momentu po statutu te kuće bio maksimum za intervju kao kategoriju. S obzirom na to da je Galebović član i Međunarodne federacije novinara, 2002. godine je u Briselu o svom „slučaju“ razgovarao i sa predsednikom ovog udruženja Ejdenom Vajtom, koji je poslao pismo tada postupajućem sudiji i predsednici suda, u kome ih je zamolio da obrate posebnu pažnju na ovaj slučaj, jer, kaže Galebović, oni vrlo vode računa o novinarima koji žive od svojih autorskih dela. Galeboviću ni TV Pink ni Politika, takođe, nisu ništa platili za intervju koji su preuzeli.

Tijanić: Ajd’ zdravo

Pokušali smo da od generalnog direktora RTS Aleksandra Tijanića čujemo odgovor na optužbe Galebovića. Pošto smo se predstavili, Tijanić je, i ne čekajući da mu objasnimo zbog čega ga zovemo, kratko rekao: „Ajd’ zdravo!“ i prekinuo vezu.