07. 03. 2008

MEDIJI PO UKUSU VLASNIKA

Sandzak, 7.3.2008. (Danas – Sandzak) - Objavljivanjem liste dozvola za emitovanje programa lokalnih radio stanica završeno je prekomponovanje medijske scene Srbije. Ono što smo do sada videli i čuli ne daje nade u bolju informisanost građana. Pre bi se reklo da su samoreklameri i političke elite dobile priliku da promovišu sebe, svoje stavove ili svoje firme. Jer, ako se samo letimično pogleda spisak preduzeća koja su dobila dozvole za emitovanje programa onda nije teško zaključiti da je novinarstvu (nezavisno da i ne pominjemo) odzvonilo.

Priliku da se sada pojave u medijima imaju novopečeni bogataši i politički sponzori. Građani svoj interes treba da prepoznaju u idejama i stavovima koje oni zastupaju, a istraživačko novinarstvo postaje samo mislena imenica dosadašnjih poslenika javne reči.

Društvo novinara Vojvodine već je objavilo podatak da je zbog procesa privatizacije u Pokrajini bez posla ostalo 1.500 novinara. Udruženje novinara Srbije niti se oglasilo, a po svoj prilici neće ni da računa koliko je novinara u centralnoj Srbiji ostalo bez hleba. Činjenice su zaista porazne. Samo u Zlatiboskom okrugu tokom privatizacije, prema skromnim saznanjima, bez posla je ostalo više od pedeset novinara.

Prvo se nakon privatizacije ugasilo Radio Užice, najstarija informativna kuća u ovim krajevima, sledi ih Bajina Bašta, a potom i Radio Priboj. U Radio Polimlju otkaze su dobili samo neki novinari, u Radio Priboju 13 od 21 zaposlenog, a u Bajinoj Bašti svi. Doduše, bajinobaštanski novinari su još i dobro prošli: lokalna samouprava je svima isplatila otpremninu, u Užicu novinari su raspoređeni na druge poslove, a u Priboju izgleda najgore: 13 zaposlenih poslato je na zavod kao tehnološki višak bez dinara otpremnine. Do sada nije ispunjeno ni opštinsko obećanje da niko od zaposlenih u pribojskom informisanju neće ostati bez posla.

A slika medijske scene postaje mnogo jasnija kada se pogleda ko je do sada kupio inormativne kuće: trgovci, mesari, trgovci nekretninama, autoprevoznici - nigde nijedan novinar. Kako će buduće informisanje izgledati nije teško pretpostaviti: u jurnjavi za zaradom možete da se pojavljujete na lokalnim radio i TV stanicama do mile volje samo ako imate para ili ste prijatelj sa vlasnikom - za ostale informisanje se svodi na čaršijske priče, muzičke želje i poneki piratski film.

I tako posle pola veka razvoja informativnih kuća po okruzima i opštinama vraćamo se na početak. A početak je verovatno u sve brojnijem formiranju službi za informisanje pri lokalnim samoupravama. Gde će one plasirati informacije nije baš najjasnije. Ali je jedno jasno: država je sebi dozvolila luksuz da zadrži javni servis. To isto pravo osporila je opštinama. Navodno da lokalna uprava ne utiče na nezavisnost medija. Koje interesne grupe će ubuduće imati uticaj na javno mnenje već je jasno: mediji već kroje sliku stvarnosti po ukusu vlasnika.

Zanat i iskustvo novinara negde su po strani. Novim vlasnicima nisu potrebni oni koji razmišljaju svojom glavom.