12. 03. 2008

OD POČETKA PRIVATIZACIJE BEZ POSLA 1.500 NOVINARA

Beograd, 12.3.2008. (Večernje Novosti) - Privatizacija medija, za nove i stare vlasnike predstavlja priliku za dobru zaradu, ali zato za mnoge novinare i ostale zaposlene - kašnjenje plata, šikaniranje, pa i otkaze. Od početka privatizacije, ugašeno je 400 medija i otpušteno više od 1.500 novinara, govore podaci Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine.
I u štampanim i u elektronskim medijima problema je mnogo. Pljušte tužbe, kuvaju se štrajkovi, gazde se oglušuju o svoje obaveze, a radnici bore za ostvarenje prava... Zbog nepoštovanja ugovora, u pojedinim televizijskim i novinskim kućama privatizacije su poništene.

U redu štrajkača su i zaposleni u RTV Krajina iz Negotina. Oni od poslodavca, Konzorcijuma „Dejan Grujić“, traže isplatu zarada, od 22. novembra, kada je ova medijska kuća prodata na aukciji.

- Od tog dana nismo dobili platu, niti je uložen u posao jedan jedini dinar - kaže Rade Milošević, predsednik sindikata u RTV Krajina. - Novi gazda kupio je firmu po mizernoj ceni od 138.000 dinara, i to na šest godišnjih rada, po 172 evra. Tako mu je, za male pare dozvoljeno da se igra sa sudbinom 35 zaposlenih i njihovih porodica.

Iz Agencije za privatizaciju, kažu, najavili su za 13. mart dolazak komisije centra za kontrolu poštovanja kupoprodajnog ugovora, da provere šta se dešava.

Bez plata su već pet meseci i 60 zaposlenih u RTV Jasenica, u Smederevskoj Palanci. I oni su razmišljali o štrajku, ali su se odlučili da pravdu potraže na sudu. Novog gazdu Milana Staničića tužili su za tri neisplaćene zarade. A, broj plata koje čekaju od novog poslodavca u međuvremenu se povećao na pet.

- Imamo kolektivni ugovor, i na papiru, radnici su zaštićeni, ali u praksi se to ne poštuje - kaže Predrag Stepanović, predsednik Saveza samostalnih sindikata.

- Tranzicija u ova dva, ali i u ostalim medijima, bila bi mnogo bezbolnija da su novi vlasnici ljudi iz novinarske branše - smatra Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture zadužen za medije. On kaže da Ministarstvo kulture nije adresa na kojoj zaposleni u medijima mogu da ostvare svoja prava, ukoliko su oštećeni u privatizaciji.

- Žao mi je što zakonski nije regulisana odredba o „medijskom uslovu“, prema kojoj bi vlasnici važnijih novina, televizijskih i radio stanica mogli da budu samo ljudi iz medija - ističe Janjić.

- Uticaj profesije bio bi tada veći. Voditi medij nije isto kao upravljati proizvodnjom plastičnih delova. Nažalost, to nije bilo moguće, jer je zaključeno da ne postoji dovoljno ljudi u medijima koji bi postali vlasnici. A, da je to propisano zakonom, omogućilo bi zdravije poslovanje.

On potvrđuje da je situacija u medijima trenutno puna nelogičnosti, da postoji mnogo razloga za pritužbe novinara i sindikata. - Uvođenje tržišta u medijskom prostoru ide sporo i bolno. Mogli smo sve da izvedemo bolje i organizovanije. Poslednjih godina mnogo smo lutali u tranziciji medija - zaključuje Janjić.

Zakazane aukcije

Agencija za privatizaciju, u slučajevima u kojima se ne poštuju odredbe kupoprodajnog ugovora, procenjuje ima li osnova o poništavanju tog dokumenta. Kraj marta je rok za privatizaciju svih medija koji su još u vlasništvu lokalne samouprave. U Agenciji su zakazane aukcijske prodaje 19 medijskih preduzeća. Za još 40 kuća, koje potvrđeno emituju program i na jezicima manjina ili to tek treba da se ustanovi, aukcije su privremeno ili potpuno obustavljene. U Agenciji kažu da čine sve da se privatizacija medija završi na vreme.