25. 03. 2008

PRIVATIZACIJA LOKALNIH TELEVIZIJA POSLE IZBORA

Postupak obustavljen za više od 20 stanica, otkazane i već  zakazane aukcije

Beograd, 25.3.2008.(Politika) - Privatizacija lokalnih elektronskih medija sa programima na jezicima nacionalnih manjina, koju je Vlada Srbije privremeno obustavila u decembru, najverovatnije će se nastaviti tek posle izbora, kada budu izabrani novi saziv skupštine i vlada.

Haotičnoj situaciji doprinose i rešenja iz Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o glavnom gradu, koji su u očiglednoj koliziji sa ranije donetim zakonima o javnom informisanju i radiodifuziji. Dalje prolongiranje privatizacije moglo bi doneti nove probleme, pa i pojavu pirata u etru, rečeno je juče na okruglom stolu o dosadašnjim iskustvima privatizacije lokalnih RTV stanica koje organizovalo Ministarstvo kulture.

Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture za medije, podsetio je da u zakonskom smislu ne može da se učini ništa dok ne prođu izbori. Nova zakonska rešenja, po kojima je moguće da medije na jezicima manjina osnuje lokalna samouprava, mogu da stvore brojne probleme.

Naime, posle žalbi manjinskih zajednica da nemaju garanciju da će posle privatizacije budući vlasnik zadržati programe na jezicima manjina, novi zakon o lokalnoj samoupravi omogućio je da osnivači i vlasnici takvih medija mogu biti lokalne samouprave.

Po rečima Biljane Živković, iz Agencije za privatizaciju, posle decembarskog zaključka vlade o prekidu privatizacije medija na jezicima manjina, postupak je obustavljen za više od 20 stanica, otkazane su i već planirane aukcije.

Slobodan Đorić, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije, podsetio je da je postupak podele frekvencija za televizije okončan i da se uskoro završava i za radio-stanice. Zbog obustave privatizacije RRA je „u haotičnom stanju i nema čvrst stav o tome šta da radi”, jer ne zna da li da primenjuje zakon, uputstvo, zaključak vlade.

I Agencija za telekomunikacije, koja izdaje tehničke dozvole, takođe je u nedoumici. Po rečima dr Milana Jankovića, izvršnog direktora Ratela, posle zakonskih promena javljaju se i stanice koje inače nisu prošle na konkursu i traže tehničke dozvole.

Ne samo da je neizvestan nastavak privatizacije, već žalbe stižu i od komercijalnih stanica koje smatraju da su u neravnopravnom položaju, jer jedan broj stanica i posle zakonskih izmena ostaje na budžetu, rekao je Nino Brajović, predsednik Udruženja novinara Srbije.

Kad je reč o medijima na jezicima manjina, on smatra da je izlaz u tenderskoj privatizaciji i da nije najbitnije ko će najviše da plati, već da stanica bude prodata kupcu koji će se obavezati da će poštovati strukturu programa u interesu manjina. Rade Veljanovski je naveo da je osnovni problem što u društvu nema konsenzusa šta se želi sa transformacijom medija, kao i da se nigde u Evropi pravo manjina na informisanje na sopstvenim jezicima ne predviđa zakonskim rešenjima po kojima se država pojavljuje kao osnivač takvih medija.